Juče sam se zainteresovala za kratak video Leslija Kaminofa o uvrtanju i tzv. “hvatanju zakačke”. Iako ne otkriva nikakvu tajnu tehniku, odgledala sam ga još jednom. Petominutni video me je u najmanju ruku začudio. Mlada žena, tanka, veoma fleksibilna, možda instruktorka joge, kaže kako u uvrtanju u iskoraku, na primer, u jednom trenutku “ne zna šta da radi s rukama i prstima”, pa uhvati zakačku i tako se “oseća sigurnije”. Kaže kako joj držanje zakačke okreće unutra, kako oseća rotaciju kičme. Očito je da fizički, anatomski, ona u takvoj pozi nema gde više da napreduje, a da ozbiljno ne zakorači u pravcu “Isterivača đavola”: uvrnula se, uhvatila je zakačku, još se uvrnula… Kaminof njoj – i svima koji su već fleksibilni – savetuje da ne idu do svojih kranjih granica (“Zaista, šta dalje?”- pita se ovaj poznati učitelj), da čuvaju zglobove, da se zadrže pre te granice i da rade na snazi. Ova devojka će da radi da snazi – Kaminof rekao! – pa će da bude ne samo fleksibilna, već i snažna. Ništa pogrešno nema u tome da žena bude snažna i fleksibilna, i da se čuva da se ne povredi. Problem leži u nečemu drugom.
Mlada žena ima priliku da zaista iskusi šta znači vežbati jogu, i zašto na kraju krajeva, radimo asane. Ona tu priliku propušta svaki put kada uhvati zakačku i ode u sigurnu zonu. Trenutak kada više “ne zna šta će” s rukama i prstima jeste trenutak kada treba da se zaista okrene unutra, i da se – upozna s jogom. Sa sobom.
Fizičke barijere i blokade, ograničenja u telu su nam očita, zato što su vezana za bol, bilo da nam stalno uzrokuju bol, bilo da je pokušaj da ih otklonimo i prevaziđemo bolan. Mentalne i emocionalne barijere mnogo teže prepoznajemo, one su nam prilično nevidljive. Joga prostirka je mesto gde možemo da ih zapazimo. Asane nam zaista pružaju tu mogućnost. Prevazilaženje mentalnih i emocionalnih prepreka, razbijanje a ne preskakanje blokada može da bude itekako bolan i razarajući proces. Mi to jako dobro znamo, i bojimo se da će njihovo uklanjanje biti bolnije od njihovog postojanja. Kada zapazimo i suočimo se sa stvarnim blokadama, prestaćemo da sopstveno telo cedimo i uvrćemo u nadi da ćemo iscediti nešto dragoceno.
