Prevashodna odgovornost joga učitelja jeste bezbednost i dobrobit učenika i vežbača. Fizička bezbednost je svakako bitna, ali psihička, psihološka, duhovna odgovornost jeste daleko bitnija. Jogi se često pristupa olako, prihvata se i prezentuje kao buket roze ruža i bezbroj srca božanske ljubavi. Vrlo retko se govori ili piše o neželjenim posledicama bavljenja jogičkom praksom. Tabu tema su i fizičke, a nekmoli povrede druge prirode. Čućete kako joga ima moć da pokrene promene, ali koji učitelj će vas upoznati s njima? Iskustva mogu da budu – i jesu – veoma duboka, snažna, zbunjujuća, čak razarajuća. Ona zaista mogu da promene život, mogu da ga upropaste pa i potpuno unište. Neodgovornost i nemar je dovela do hiperprodukcije instruktora, a njihovo neznanje i sledstveno nespremnost uzrok su mehaničkog odnosa prema praktikovanju joge i suštinskog nerazumevanja stare discipline. Tema članka koji je na kraju prenet tiče se meditacije i mindfulness trenda, ali lako se može preneti na druge oblike prakse, pa i na praktikovanje asana. Jer – joga deluje. Rukovanje alatom čijih moći nismo svesni i nemamo ga u sopstvenom iskustvu, i te kako može da bude opasno. I za učitelje/instruktore, i za učenike. Asane su moćni otvarači tela, njima je moguće probiti i ukloniti mnoge telesne i mentalne blokade, čime se pokreću razni psihički i emotivni sadržaji. Najčešće oni neočekivani, zaboravljeni, sabijeni duboko u tkiva. O tome gde može da vas odvede meditacija pročitajte u sjajnom članku koji je i inspirisao ovaj tekstić, i dao mu naslov.
Spiritualni aspekt joge tvrde da poseduju svi stilovi, trendovi i brendovi. Površna i pogrešna definicija spiritualnosti je mantra u koju je najlakše verovati: duhovni rast, šta god to značilo. Čest je slučaj da ni iza tih reči nema ama baš ničega. Kaže se da učitelj može da vas dovede samo donde dokle je sam stigao. A dokle je stigao, o tome ne govori njegova fizička sprema, fleksibilnost, niti lepota neke izvedene poze. Joga počinje iza poze. To je najveći izazov za sve koji je podučavaju. Na žalost, veliki broj njih ostaje zatvoren u vrlo skučenom krugu oko fizičkog vežbanja. Certifikati im daju lažnu sigurnost i ubeđenje da “znaju jogu”, da su naučivši koliko-toliko tehniku asana “naučili” i jogu. Pogubno osećanje, koje može da košta zdravlja kako njih, tako i njihove đake.
Joga je, pre svega, iskren odnos prema sebi. To je njen početak, sredina a, kažu, kraja nema.
Ne propustite The Dark Knight of the Soul – Tomas Rocha – The Atlantic.!
