U Ogledalu: The Origins of Yoga: Part IV.
Uprkos činjenicama i dokazima da joga nije praksa stara deset hiljada godina, pripadnici joga zajednice i dalje perpetuiraju taj mit. Autorka postavlja pitanje otkuda ovakav narativ, i šta je njegova funkcija. Kolektivna memorija nastala perpetuiranjem mita o poreklu i istoriji stvara imaginarnu zajednicu, društvenu zajednicu koja postoji u imaginaciji ljudi koji se smataju njenim pripadnicima. Jedan od osnova imaginarnog zajedništva je, osim istovetnih interesovanja, kolektivna memorija o zajedničkom poreklu i istoriji.
Ovi narativi su institucionalizovani, i ugrađeni su u temelje obuka za učitelje joge širom sveta. Dalje možemo da sledimo put do manjih i većih udruženja, alijansi, međunarodnih tela i organa koji se nameću kao regulatorna tela i autoriteti u jogi. Podsetimo da su oni zasnovani na narativu koji je prezentovan i prihvaćen kao istina.
Napuštanje mitova o jogi svakako bi moglo samo dobra da donese samoj disciplini. Istina jeste njeno ishodište. Joga koju danas mnogi smatraju autentičnom, ima malo dodirnih tačaka s drevnim jogičkim praksama, a takođe odbija da pogleda i da se osloni na nauku. Joga znači oslobođenje od iluzije. Savremena masovna praksa joge počiva na nedavno stvorenom mitu, čije je poreklo potpuno jasno. Svaku zabludu je moguće prevazići, pitanje je koliko će da boli, i naravno – koga će da boli. Pitanje je kome je u interesu da lažna istorija joge opstaje. Možda i ovde, kao i u svemu što ima prizvuk afere ili prevare, treba jednostavno primeniti “prati put novca”, ili kako se to među pripadnicima imaginarne zajednice malo lepše kaže, pogledajmo ko je podlegao spiritualnom materijalizmu.
